2008.

КОСОВСКИ ФРОНТ

17. фебруара 2008. године су сви људи добре воље постали сведоци безочног и циничног гажења свих општеприхваћених светских норми. Тог дана су албански екстремисти и терористи, уз непосредну и активну подршку такозване „светске заједнице“ оличене у САД, Енглеској, Француској и неким другим земљама, Србији истргнули њено срце, огњиште њене државности – Косово и Метохију. Читав ток политичких консултација и преговора о статусу покрајине, сви напори Србије и Русије усмерени на очување Косова и Метохије у саставу Србије, остали су безуспешни. То показује да пут решавања косовског питања не лежи у политичкој равни.

Очигледно је да ће се услед проглашења „независности“ према преосталом српском становништву Косова и Метохије примењивати још ужасније методе, усмерене на његово истискивање с територије покрајине и на изградњу моноетничке паразитске албанске квазидржаве на територији Космета. И поред тога, српско становништво покрајине, као и читав српски народ, спремни су да воде активну борбу за Косово и Метохију, тим пре што је благослов за ту свету борбу дао Епископ Рашко-Призренски Артемије. Сасвим је очигледно да у насталој ситуацији руководство Русије мора пружити широку друштвену подршку борби за очување Косова и Метохије у саставу српске државе. Борба за Косово и Метохију, светињу читавог православног света, земљу чији је значај за српски народ подједнак значају Куликовог Поља за Русе, залог је духовног оздрављења и узрастања нације.

У вези с тим, у циљу пружања сваке могуће помоћи српском становништву Косова и Метохије позивамо на стварање општеруске друштвене организације „Косовски фронт“. Сматрамо да су њени главни задаци следећи:

– обједињавање свих родољубивих организација и људи добре воље у Русији и ван њених граница у широки фронт борбе за, не само Србима већ и свим православцима, свету земљу Косова и Метохије;

– истрајно ширење вести о дешавањима око Косова и Метохије;

– спровођење широких акција подршке српског народа у његовој борби за своју државност (митинзи, пикети, демонстрације), како у Русији тако и ван ње;

– рад са јавним гласилима и преношење помоћу њих истине о Косову најширим слојевима руског друштва;

– прикупљање средстава за помоћ Србима у њиховој светој борби за Косово и Метохију, пружање сваке друге могуће помоћи српском народу.

Косово је Србија!
Победићемо заједно!
Све за „Косовски фронт“, све за Победу!

Иницијативна група општеруске друштвене
организације „Косовски фронт“

2010.

Извештај рада за 2009.

Стигла је и друга годишњица од тренутка настанка покрета „Косовски фронт“

О минулој 2009. години се може много тога рећи. У овом чланку ћемо се потрудити да расветлимо све основне стране делатности Покрета, различите догађаје и околности везане за ту делатност - како оне радосне тако и жалосне.

Као оно најважније треба истаћи да у Русији као и пре има великих број људи неравнодушних према невољи православне браће Срба; и наш Покрет, а такође и друга, пријатељска друштвена удружења, интернет-пројекти, скупине истомишљеника - сви ми представљамо својеврсну „окосницу“ која акумулира иницијативе и упућује у одређени ток позитивну енергију у том поприличном делу друштва Русије који жели да помаже ствари Српског Косова.

Није мало током 2009. године учињено. Ипак треба приметити и то да је минула година представљала раздобље осмишљавања и откривања низа потешкоћа и проблема са којима се суочава како руски просрпски покрет у целини, тако и „Косовски фронт“.

Пре две године, када су албански сепаратисти огласили отимање Косова и Метохије од Србије, пред нама је било много тога нејасног, још нисмо знали којим путем ће се ситуација даље развијати. Многи међу нама су очекивали драматична збивања чак до опсежних борбених дејстава. Оно што се стварно догађало изазивало је одређено разочарење. С једне стране, сећамо се огромног митинга у Београду и гомила које сатиру америчку амбасаду, сећамо се сукоба у Косовској Митровици. Али, с друге стране, не можемо а да не будемо свесни да из тих излива нису уследиле никакве конкретне одлуке и дејства. Српско друштво је испољило изузетно дубок расцеп који је између осталог још раније на власт у земљи довео отворено прозападне, дефетистичке снаге. Услед тога није у довољно остварен снажан потенцијал отпора и у знатној мери се завршио „звиждуком“. На данашњи дан можемо констатовати како је степен борбе за Косово и Метохију у самој Србији знатно нижи него што бисмо желели.
И зато, док је прва година наше делатности још увек протекла у „режиму ишчекивања“, дотле је 2009. година, чији исход данас сводимо, већ довољно јасно показала основне правце делатности који су нам тренутно доступни и који су у стању да обезбеђују реалан резултат у насталим условима.

Морамо констатовати да је она горљивост са којом су у прво време људи долазили у Покрет временом знатно утихла. Разлог је очигледан: многи су очекивали „прави“ рат и били спремни да подрже Србе на овај или онај начин чак до непосредног учешћа у борбеним дејствима. Многе људе су 2008. године у Покрет довела управо таква очекивања. Међутим, промена сценарија је све приморала да траже друге путеве за које се испоставља да су заправо ништа мање сложени: готово неприметан, често досадан свакодневни стваралачки рад од човека по свој прилици захтева више воље и чврстине карактера од привидног „звецкања оружјем“. Ако је данас живот показао да се помоћ руских родољуба српском Косову засад може састојати само у пружању све могуће материјалне и духовне помоћи - учесници Покрета су дужни да усредсреде напоре управо на тим правцима: на мукотрпној стваралачкој делатности која се појединим усијаним главама чини исувише скромном и слабо резултативном. Ту се следећа истина чини очигледном: ако нас покреће заиста искрена солидарност са браћом Србима, а не сопствена сујета и позерство, не треба се либити тог готово неприметног рада нити га избегавати под изговором тражења нечег што је више „херојски“ и занимљиво.

Како је показала протекла година, такво становиште је сасвим исправно. И Покрет је, без обзира на потешкоће и, ако можемо тако рећи, „одсуство успутног ветра“, наставио да се развија. Настале су нове регионалне подружнице „Косовског фронта“: у Костроми, Уфи, Вороњежу, па и изван граница РФ: у градовима Кишињову (Молдавија), Кокчетаву, Петропавловску (Казахстан) и Севастопољу (Крим).
Марта 2009. године је одржан збор актива Московске подружнице „Косовског фронта“ на коме је формиран Савет Московске подружнице Покрета. Савет је током читаве године био активан, бавећи се организационим питањима припреме и одржавања акција. Савет је фактички вршио функцију општег координационог центра - у време док Покрет није формирао опште међурегионалне органе управљања.
Покрет се развијао и у мрежи интернета. Српске присталице Покрета су маја 2009. године у социјалној мрежи Facebook“ створиле групу „Косовски фронт Србије“. Та група сада броји 3.500 људи. У руској социјалној мрежи „УКонтакту“ су створене групе „Косовски фронт Сургута“ и „Косовски фронт Костроме“.

„Косовски фронт“ је 2009. године спровео низ акција и пројеката усмерених на пружање духовне, моралне и материјалне помоћи напаћеном српском становништву Косова и Метохије. Можемо набројати неке од њих:

• прикупљање помоћи тешко болесној девојчици Слађани са Косова и Метохије (у мају);
• акција „Писмо пријатељу“ и „Поклони часопис српској деци“ (у јуну);
• акција „Писмо пријатељу“ у Вороњежу (август);
• акција Хабаровске подружнице Косовског фронта 12. августа 2009. године (Дан сећања на српске добровољце који дадоше животе за слободу братског руског народа);
• отварање изложбе „Писмо пријатељу. Русија-Косово-Цхинвали“ у Москви (септембар);
• учешће у акцији „На распуст из гетоа“ (децембар);
• акција „Поклони за децу Косова и Метохије“ (током читаве године); укупно је послато преко 600 килограма.

Треба споменути још једну важну и за нас не нарочито пријатну околност. „Косовски фронт“ има одређене потешкоће и у вези са сложеном ситуацијом у самој Русији. Природно је што су данас у жижи пажње активног дела друштва унутрашњи проблеми Русије, због чега су сва остала питања у другом плану. Проблем Косова се доживљава као „спољашњи“ проблем, те зато многи Руси који су солидарни са Србима нису у могућности да му посвете довољно времена и снаге.
С тим у вези је Покрет током 2009. године уложио поприлично напора како би се у друштвеној свести учврстила следећа очигледна истина: питање помоћи православној браћи Србима није за руске родољубе другостепено питање. Наши унутрашњи проблеми Русије чији главни корен лежи у духовној сфери могу се успешно разрешити једино у контексту општег духовног опоравка руског друштва. Залог таквог опоравка представља између осталог и за Русе традиционално пожртвовано служење у најразличитијим сферама, по Христовим речима: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн, 15, 13). Борба за српско Косово представља један од облика таквог пожртвованог служења.

Напори „Косовског фронта“ како би се та очигледна истина схватила изражени су у нашој просветитељској делатности. Фебруара 2009. године је изашао први број листа „Косовски фронт“. Укупно су током године изашла три броја листа, а излазак сваког је обично уприличен за неки значајан датум из историје српског народа. Лист „Косовски фронт“ је званично регистрован 17. јула 2009. године, на дан сећања на свете царске мученике.

Новембра 2009. године је у Музеју руског добровољачког покрета на територији храма светог преподобног Сергија Радоњешког у Бибиреву одржан округли сто на тему „Руско-српски односи и проблем Косова у систему светоназорних координата руске омладине“. На основу резултата тог скупа пише се писмо руководству Светског руског сабора у циљу организовања сталног програма помоћи Србима на Косову и Метохији.

Један од основних праваца просветитељске делатности Покрета постало је одржавање изложби фотографија. Тако је фебруара у Новосибирску одржана изложба фотографија „Косово: поглед изнутра“. У јуну је одржана изложба Наталије Батрјајеве у Темрјуку (Краснодарска покрајина). У децембру је у Москви одржана изложба фотографија Дарка Дозета у музеју хладног рата, покренута заједно с организацијом „Светла Руска“. Такође је пружена помоћ Српском центру из Белорусије у организовању изложби фотографија Дарка Дозета.

Међу осталим просветитељским, пропагандним акцијама могу се споменути следеће. У октобру су у Москви одржане акције посвећене 65. годишњици ослобођења Београда од немачких окупатора (помен погинулим српским и руским ратницима, изложба фотографија Дарка Дозета, приказивање играног филма „Диверзанти“ о Другом светском рату у Југославији). У новембру је сачињен и постављен у мрежи интернет видео-спот Покрета, одштампан је летак у боји „Волим те, Србијо!“, формата А4 на руском и српском језику (укупан тираж 5.000 примерака).

Одржавање јавних уличних акција као и пре представља један од праваца делатности „Косовског фронта“. Овде треба споменути једну околност која представља проблем, а тиче се читаве садашње руске стварности у целини: занимање становништва за политичке уличне акције је последњих година знатно опало, на митинге и протесте долази знатно мање народа него што би иницијатори желели. Али је без обзира на то Покрет - како самостално тако и у сарадњи са другим друштвеним удружењима - одржао многе сасвим успешне акције, већином уприличене за неки незаборавни датум.

18. фебруара смо се присећали незаконитог „проглашења независности“ Косова из 2009. године и годишњице настанка покрета „Косовски фронт“. Тада је уприличен низ уличних акција, између осталог - протест у скверу преко пута зграде Министарства иностраних послова у Москви.

Такође је прошле године обележена тужна 10. годишњица НАТО бомбардовања Југославије. Током марта 2009. године су одржана четири протеста: три у Москви и један у Санкт-Петербургу.

Даље, у мају је одржан протест у знак подршке српским родољубивим снагама на дан скупштинских избора у Србији, у октобру - акције у Москви и Костроми у част 65. годишњице ослобођења Београда.
Сваке године 28. јуна посебно обележавамо Видовдан. Ове године смо обележавали 620. годишњицу Косовског боја.

Јавне манифестације посвећене том датуму заузеле су посебно место. У Москви је на територији Патријаршијског подворја у Сокољникама одржан скуп и празник са врло садржајним програмом: концерт са наступима различитих певачких и фолклорних колектива, народним играма, показним наступима борилачких вештина. Концерт је завршен општом празничком трпезом и гозбом, што је прошло у незаборавно радосној и срдачној атмосфери, са дружењем и заједничким певањем за столом.

Славља су одржана и у Леушинском подворју у Санкт-Петербургу и Севастопољу. За акцију је издата брошура у боји „620 година Косовског боја“ и велики банер „Косово поље је Српска земља“.
Активисти који саосећају са „Косовским фронтом“ су у ноћи уочи Видовдана изнад кружног аутопута око Москве поставили банер „Косово је Србија“.

У овој, 2010. години Покрет активно учествује у пројекту Народних кухиња који су на Косову и Метохији покренули руководство Рашко-Призренске епархије Српске православне цркве и низ друштвених организација. У згради Међународног фонда словенске писмености и културе је 26. јануара 2010. године одржано добротворно вече-концерт посвећено сећању на св. Саву Српског, на коме је наступио низ музичких колектива и извођача руских и српских родољубивих и фолклорних песама. Концерт је имао за циљ прикупљање средстава за пројекат Народних кухиња. Захваљујући извођачима и посетиоцима тог концерта прикупљено је 25.000 рубаља. До марта 2010. године је заједно са прилозима других лица прикупљено укупно 40.000 рубаља. Представници „Косовског фронта“ су тај износ марта 2010. г. предали српској организацији „Косовски божур“.

У вези пројекта Народних кухиња треба споменути и врло жалосну околност - започету хајку на епископа Рашко-Призренског Артемија. Као што је познато, епископ Артемије је у фебруару 2010. године одстрањен од управљања својом епархијом.

Владика је дуго представљао фактички једино званично лице чији став је био принципијелан и бескомпромисан, чији глас се стално чуо, раскринкавајући безакоња албанских сепаратиста и њихових саучесника, не дозвољавајући прећуткивање косовског проблема, не дајући да се заборави на судбину преосталих православаца у покрајини, на злочине који се над њима врше. „Косовски фронт“ је био стално у вези са епископом Артемијем, добијао од њега духовну подршку и благослов за своју делатност. Московска подружница Покрета је маја 2009. године донела проглас у подршку епископу Артемију током настале и за њега нимало једноставне ситуације. Московска подружница је од другог полугодишта 2009. године редовно слала владици извештаје о делатности Покрета; у августу је добијена захвалност и први благослов.

Тренутно је нажалост одлуку о одстрањивању епископа Артемија донео Синод СПЦ, а ми не можемо оштро оспоравати његов став, тим пре што је и сам владика Артемије, као верни архипастир и син Мајке-Цркве, позвао све своје присталице да се покоре свештеноначалију. Сада тражимо могуће путеве у насталој ситуацији за пружање подршке Владици и позивамо све православне родољубе да придруже своје напоре и молитве том добром делу, под условом очувања црквеног мира и целовитости Српске цркве.

Догађаји везани за одстрањивање епископа Артемија представљају врло озбиљан ударац за наш Покрет. Између осталог, управо је Косовско-Метохијски владика био један од главних надахњивача пројекта Народних кухиња. На срећу, кухиње и даље функционишу, те ће зато износ који је „Косовски фронт“ прикупио у сваком случају доспети тамо где је намењен, али је засад нејасно како ће се пројекат даље развијати. С вером у Божју промисао надамо се бољем.
Покрет „Косовски фронт“, осим учешћа у пројекту Народних кухиња, остварује и неке друге правце рада у Србији. Тако се пружа помоћ развоју војно-родољубивог васпитавања омладине у Србији. У оквиру тог правца је 2009. године остварено следеће. У марту је на позив „Косовског фронта“ у радну посету Московској подружници Покрета стигао представник организације „Косовски фронт Србије“ Саша Лазаревић, који је упознат са радом руских православних војно-родољубивих клубова; у августу су Србију посетили представници руске организације „Борилачке вештине старе Руске“ из Новосибирска, који су узели учешћа у раду двају омладинских спортско-родољубивих кампова у Бачкој Паланци и на Равној Гори. Покрет „Косовски фронт“ је пружио помоћ српским организацијама „Патриотски фронт“ и „Косовски фронт Србије“ у одржавању летњих омладинских спортско-родољубивих кампова. Осим тога, настављено је издавање листа „Стег“ на српском језику.

Најзад, на крају треба изразити дубоку захвалност организацијама које су подржале „Косовски фронт“. Акцијама Покрета су током читаве године активну подршку пружали Међурегионални друштвени покрет „Народни Сабор“, као и низ других руских православно-родољубивих организацијама.

Дмитриј Бернацки, Московска подружница Покрета „Косовски фронт“

2010.

Отворено писмо
Председнику Руске Федерације Д.А.Медведеву
од Друштвеног покрета «Косовски фронт»


Поштовани Дмитрије Анатољевичу!

Друштвени покрет «Косовски Фронт», настао 2008. године, обједињава људе – грађане Русије, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других земаља које не заборављају духовне, културне и крвне везе између Русије и Србије. Пре више од две године је колевка српске државности и православне културе – покрајина Косово и Метохија, једнострано проглашена државом независном од Србије. Тај незаконит чин албанских сепаратиста су, упркос свим нормама међународног права, признале десетине земаља.

Русија није признала самопроглашену државу и заузела је по том питању савестан став који одговара нормама и принципима међународног права. Од тренутка искрсавања косовског проблема па све до данас Русија на међународној арени иступа као чврст и одлучан присталица поштовања одредби резолуције ОУН бр.1244, којом је потврђен принцип нерушивости територијалне целовитости Србије. У вези с тим је покрет «Косовски Фронт» не једном спроводио акције подршке деловању руководства Русије у тој сфери.

Ситуација и даље остаје тешка као и пре. Косово и Метохија остаје под контролом незаконитих сепаратистичких власти. Малени део територије на северу Покрајине, где живи већина преосталих Срба, засад још није доспео под потпуну контролу сепаратиста, али га фактички не контролишу ни власти Србије. Функцију одржавања безбедности врше снаге КФОР, које се већином састоје од војника оних сила које су признале независност Косова, те зато нису наклоњене српском становништву Покрајине. У погледу Срба стално постоји претња насилних радњи од стране албанске већине, што се већ не једном дешавало. У последње време се шире гласине о томе да се у наредним месецима албанске незаконите власти уз подршку истих војника западних земаља припремају за то да силом преузму контролу над северним општинама Покрајине.

Сада се Косово и Метохија формално налази под контролом међународних структура. Србија нема могућност да у Покрајини примени силу ради очувања целовитости своје територије, не може користити своје структуре силе ради заштите Срба који живе у Покрајини. С тим у вези огроман значај стиче улога Русије – традиционалног савезника Србије, која је стална чланица Савета Безбедности ОУН и у могућности да утиче на формирање одлука на међународној арени. Између осталог, врло пожељним и актуелним се чини питање непосредног присуства наше земље у зони косовског конфликта. Русија има пуно право да покрене питање укључивања свог војног контингента у састав међународних сила које одржавају безбедност на Косову. То питање је постало посебно актуелно од незаконитог проглашавања независности Косова, пошто се од тог тренутка међународна заједница поделила на две групе које опонирају једна друој, а при томе је једна од њих несавесно, упркос важећим правним нормама, признала легитимност дејстава албанских сепаратиста. Та околност да међународни војни контингент на Косову чине војници искључиво из земаља које су признале самопроглашену «државу» представља очити отклон и вапијућу неправду. Такав однос снага не само да пружа очиту предност албанској страни и угрожава права Срба, већ и крњи интересе осталих чланова међународне заједнице који не признају меродавност сепаратистичког «отцепљења». У вези с тим би било изузетно пожељно присуство руског војног контингента на Косову, поготово у северним општинама Покрајине. Сем тога, чини се да би актуелан корак представљало размештање руских војних база и у другим областима Србије, најбоље – у непосредној близини Косова и Метохије. Такво решење било би сосвим умесно и праведно, с обзиром на постојање велике америчке војне базе Кемп-Бондстил на територији Покрајине. Руско присуство би представљало одређену противтежу, отклањајући очити отклон у корист присталица независности Косова. Војно-техничку сарадњу би могле понудити и друге земље које нису признале самопроглашену државу.

Други проблем који брине учеснике Покрета «Косовски фронт» јесте рад Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) у Хагу. О пристрасном и необјективном ставу тог органа који судски гони претежно Србе, већ и врапци на крову цвркућу. Мора се констатовати да је сада тај међународный орган, који су ОУН формирале у циљу вршења праведног и непристрасног правосуђа, показао своју потпуну неодрживост, претворивши се у оруђе гоњења само једне од страна југословенског конфликта. Пристрасност и антисрпска усмереност МТБЈ је очигледна: на одговорност су позвани практично сви истакнути делатници српске стране, док се лидери косовских Албанаца – окореле убице и крвници као што су Хашим Тачи, Агим Чеку и Рамуш Харадинај, криви за злочине против човечности, па и за оне одвратне попут трговине људским органима, налазе на слободи – Трибунал или уопште није подизао оптужнице против њих, или их је оправдао на најциничнији и најбезочнији начин.

Сем тога треба истаћи да међународно правосуђе у погледу бивше Југославије изгледа неосновано ограничено. Док се међународна заједница побринула за кажњавање зличина извршених током међуетничких војних сукоба, неправедно се не обраћа пажња на злочине извршене током војне агресије НАТО и варварских бомбардовања Југославије 1999. године. Принцип једнакости свих људи пред нормама закона и морала захтева да се и виновници тих злочина позову на одговорност.

Сасвим је очигледна неопходност престанка рада МТБЈ у оном виду у коме се сада врши, и формирање уместо њега новог органа, способног да врши правосуђе на основу принципа праведности, објективности и непристрасности. У састав таквог органа обавезно морају ући представници држава које не признају «независност» Косова и Метохије.

У вези с тим се друштвени покрет «Косовски фронт» обраћа Вама као шефу Руске државе, са следећим апелом:

1. Наставити линију одбране норми и принципа међународног права, који искључују могућност повреде територијалне целовитости Србије и једностраног отцепљења Косова.

2. Блокирати сваки покушај званичног признавања самопроглашене «државе Косово» на међународној арени, покушај укључивања представника те незаконите творевине у међународне органе и структуре.

3. Понудити влади Србије широки спектар помоћи у решавању косовског проблема.

4. Понудити влади Србије размештај руског војног контингента у северним општинама покрајине Косово и Метохија са седиштем у Косовској Митровици.

5. Понудити влади Србије да размотри питање размештања руске војне базе у близини административне линије која одваја Косово од остале територије Србије.

6. Покренути на међународној арени иницијативу превременог престанка овлашћења МТБЈ у Хагу и формирања новог међународног судског органа, који би вршио правосуђе у погледу злочинаца који до данашњег дана нису позивани на одговорност – лица кривих за ратне злочине и злочине против мира, извршене у односу на бившу Југославију 1999. године, а такође кривих за геноцид против неалбанског становништва покрајине Косово и Метохија.

Април 2010.

Обраћање

Сверуског друштвеног покрета „Косовски Фронт”
Његовој Светости Иринеју, Пресветлом Патријарху Српском, архиепископу Пећком, митрополиту Београдско-Карловачком


Ваша Светости!

Православни учесници друштвеног покрета „Косовски Фронт”, који обједињава грађане Русије, Белорусије, Молдавије и других православних земаља, моле Вас за опроштај и благослов.

У нама изазива дубоку тугу и забринутост ситуација на Косову и Метохији, настала после недавног разрешења епископа Артемија од управљања Рашко-Призренском и Косовско-Метохијском епархијом.

Последње две године, које су уследиле пошто су албански сепаратисти прогласили „независност“ Косова од Србије, представљале су тешко искушење за све оне којима су драги српство и српско православље.

Владика Артемије се као архипастир Косова и Метохије током тог раздобља показао као истински, а не формални духовни отац своје пастве који по речима Јеванђеља „душу своју полаже за овце“ (Јн. 10,11). Постао је најдоследнији противник „независности“ Покрајине и најогорченији и најбескомпромиснији раскринкавач зликовачке политике њених присталица. У том својству је био фактички једини јавни представник чији глас је немогуће било пригушити и сматрати незнатним и неприметним. Није дозвољавао да се косовски проблем прећути, није давао да се заборави судбина преосталих православаца у покрајини, као ни злочини вршени против њих. Епископ Артемије је благословио на делање и постао духовни учитељ многих друштвених удружења која воде идејну и информациону борбу против незаконитог отцепљења покрајине од Србије. Сем тога, захваљујући владици Артемију је спроведен низ мера које омогућавају опстанак малобројних преосталих косовских Срба – како духовно тако и телесно. Тако је управо Владика надахнуо остваривање пројекта бесплатних народних кухиња, без којих би многи Срби били принуђени или да напусте Косово, или да напросто умру од глади. Владика је постао прави символ српства на Косову и Метохији, његова застава. Услед тога је фигура епископа Артемија постала прави „трн у оку“ како за албанске сепаратисте тако и за њихове западне покровитеље. О разрешењу косовско-метохијског архипастира су одавно маштали сви непријатељи Православља и српства.

У светлу наведеног је тешко ослободити се претпоставке како догађаји из фебруара представљају спровођење комбинације у више потеза, планиране од стране србофобских снага. Оптужбе против његових службеника, које су постале формални узрок за разрешење Владике, и потоњи догађаји у косовским храмовима и обитељима – све то подсећа на помно испланирану провокацију, захваљујући којој је читав делатан Покрет за српско Косово – како у Србији тако и изван ње – претрпео запрепашћујући ударац. Дубоку тугу и узмениреност изазива чињеница да те одлуке спроводи Синод Српске православне цркве. Немогуће је избећи претпоставку да су архипастири доведени у заблуду и постали оруђе у туђим, према Србији непријатељским рукама. Није случајно што су се убрзо после кобне одлуке Синода у јавним гласилима појавиле вести о изјавама педседника Б. Тадића које „дозвољавају наду“ у могућност да ће Београд признати независност Косова. Раније је на путу таквих намера стајао косовско-метохијски Владика. Сада је та препрека уклоњена.

Синод неоспорно има право да одлучује о кадровима, па и да подвргава забранама оне клирике и мирјане који се огреше, и сва чеда СПЦ су дужна да им се потчине, а чеда других помесних цркава – да их поштују. Међутим, у овом случају се усуђујемо да укажемо на изузетност ситуације, на јединственост фигуре косовског архипастира и његов значај у ствари борбе за последње линије одбране српства у покрајини. Кривци за финансијске прекршаје, ако их је било, морају бити кажњени, али разрешење владике Артемија представља одлуку која може имати уистину катастрофалне последице, а оне су већ почеле да се испољавају. Последице тог корака ће причинити неупоредиво већу штету од било каквих финансијских злоупотреба службеника епархије. До руба пропасти су доведени последњи изданци српског православља и српства на Косову и Метохији.

Покрет „Косовски Фронт” се обраћа Вашој Светости с молбом да:
- дубље процените све могуће последице разрешења епископа Артемија од управљања Рашко-Призренском и Косовско-Метохијском епархијом;
- предузмете све могуће мере за максимално ублажавање последица оног ударца који је ствар подршке Србима на Косову и Метохији услед наведеног догађаја претрпела.
Молимо за молитве Ваше Светости

Обраћање Сверуског друштвеног покрета „Косовски фронт” Његовој Светости Иринеју, Пресветлом Патријарху Српском, архиепископу Пећком, митрополиту Београдско-Карловачком, прихваћено је 27. марта 2010. године на Трећем збору актива Московске подружнице Покрета „Косовски фронт“ и затим одобрено од стране других подружница Покрета „Косовски фронт“, а такође подржано од стране низа друштвених православно-родољубивих организација